Одмор је нешто што треба да буде опуштено и пријатно. Почев од планирања, преко путовања, спавања, исхране, шетње, размишљања, па све до повратка назад у Београд. Због свих ових разлога, нас троје смо испланирали мали одмор у Сокобањи.
На све то, и Тамара и ја имамо неку потребу да упознамо ове наше градове, реке, планине, бање и манастире. Ово је сада наше, сутра можда неће бити, а вековима у назад је неко крварио за све ово што већина нас и не зна да постоји.
Сокобања је близу
Од Београда до Сокобање има 171 км ваздушном линијом или 225 км колима. Од Новог Сада је то 243 км или колима 316 км. Од Крушевца је то 44 км ваздушном линијом, а 59 км колима. Стиже се релативно брзо, а уколико имате свој ауто можете да правите лепе паузе и огранизујете кафицу или ручак на отвореном.
Пронашли смо одличан смештај у Сокобањи
Тражили смо преко Букинга, па смо нешто лепо за нас видели овде Guest House SokoDream. Никада нисмо били у Сокобањи, па смо за сваки случај испланирали три ноћења, како не бисмо дошли су ситуацију да се сморимо а платили смо за више дана.
Три ноћења у овом апартману за нас троје је било довољно. Смештај је перфектан и удобан. Ту је и кабловска (Воја погледао 20 минута) и вај-фај који смо користили сат или два све укупно. Све је чисто и све мирише на чисто. У дворишту има цвећа и воћног дрвећа, па преовладава зеленило.
Ови апартмани су у Првојмајској улици, што је на 4 минута и 56 секунде до центра лаганим ходом пешице. Ја нисам мерио али је власник апартмана добио захтев да премери и јави људима који су се интересовали, па зато знам овај податак.
Свуда смо ишли пешице, такси нисмо користили, као ни било какав други превоз. Идеја је била да добро једемо, дишемо чист ваздух, добро протегнемо ноге, уморимо се и спавамо у свежини која се спуста са планине Озрен и долази до апартмана преко парка “Борићи” који је мало изнад нашег боравишта.
Одличне пљескавице са кајмаком и лепиње са кајмаком
Стигли смо у Сокобању око средине првог дана. Распаковали смо се и остатак дана одредили за лагану шетњу по центру и разгледање. Открили смо одличне пљескавице за кајмаком. Можете да их купите било где и ту нећете погрешити. Све се одликују одличним укусом меса, сланим и масним кајмаком и савршеном лепињом. Лепиње са кајмаком су такође одличне, али њих смо јели ван града.
Црква Светог Преображења Господњег
Ова црква налази се у центру, на шеталишту и ту смо започели први нови дан у Сокобањи. Црква је грађена од 1884. до 1892. Ово је задужбина митрополита Михаила коју је он поклонио свом родном крају. Саграђена је под руководством архитекте Светозара Ивачковића и Душана Живадиновића из Бечке градитељске академије.
Нисам био сигуран на шта се односи Преображење Господње, па сам мало истражио. Ево о чему се ради:
‘Једнога дана, треће године Своје проповеди на земљи, Исус поведе апостоле Петра, Јакова и Јована и изађе с њима на гору Тавор да се моли Богу. Док се молио, Његово се лице измени и засија као сунце, а хаљине Његове постадоше сјајне и беле као снег. Тако се Он преобрази пред њима и показа део Своје божанске славе. Поред Христа указаше се Мојсије и Илија и разговараху с Њим о смрти која Га чека у Јерусалиму. Затим се спусти један сјајан облак и заклони их, “и гле, глас из облака говораше: ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи; њега слушајте.” (Мт. 17;5)
Потражили смо ресторан у пећини
Домаћица у апартманима нам је препоручила да обиђемо ресторан у пећини, излетиште Лептерију и да одемо да погледамо Богородицу у стени. Кренили смо редом. Ако идете до краја градског шеталишта, наилазите на парк Бањица са десне стране, на крају парка можете да пређете реку Моравицу.
Одатле једним делом постоји степениште и стаза која се касније наставља земљаним путићем. Где год се крећете имате путоказе са истакнутим временом које вам је потребно да пешице стигнете до одређене локације:
Да би се стигло до Пећине, најпре треба доћи до врха, односно до излаза из шумице. Ево једног снимка:
Када се дође до врха, пут се раздваја на леву и десну страну. Горе десно је пут ка Соко Граду, док је пећина доле лево. Ту где се снимак завршава постоји путоказ који ће вам помоћи. Када се крене лево, тамо где путоказ показује да је пећина, може доћи до збуњивања јер постоји неколико путића. Један од њих води поново према граду и излази на плажу Жупан. Овде ништа није далеко, па ако и погрешите, лако се можете вратити.
Вероватно су људи бирали лакше прилазе до пећине заобилазећи стеновите делове који могу бити клизави ако је мокро или хладније време. Битно је кретати се пажљиво, нарочито ако сте са дететом. После стотинак метара низ брдо, долази се до укласаног степеништа са металном оградом. Ово је усликано ту негде пре почетка степеништа:
Овде се коначно стиже до ресторана. Ресторан је у стени, или како овде кажу у Пећини. Е овде смо јели лепиње са кајмаком печене испод црепуље. Иако могу деловати мало за један ручак, ове лепиње су нас држале ситима целог преподнева и мало дуже.
Даљи пут води мостићем преко Моравице, затим даље уз реку право према Лептерији. Нас је послужило лепо време, али се види да поред обале може бити клизаво, па ово треба имати у виду. На неколико места дуж обале, постоје дрвени столови који могу послужити за пикник. Ево како то изгледа:
Даљи пут води право до Богородице у стени. Када дођете до путоказа који показује на горе, потребно је да га следите иако се чини да се пут ту завршава.
Богородица у стени
Путић буквално престаје испред једне стене. Овде се треба попети неколико метара на горе. Да једна жена није стајала на врху и позвала нас, не бисмо знали да треба да се крене горе. Гледано одоздо, изгледа неприступачно, али после два или три корака у урезаним стопама у стени све изгледа прилично лако.
Успон је лак и сви заједно смо се успели до горе. Пратили смо иструкције жене са врха да треба да идемо левом страном стене и све је прошло лако.
О овом природном феномену смо прочитали пре пута, и добили препоруку од газдарице да одемо да погледамо. Искрено, мислили смо да се ради само о обичној шари на стени у којој се препознаје светица. План је био да одемо, сликамо и наставимо даље. Међутим, заборавили смо да сликамо ово место из близа.
Овде није реч о слици нити шари, већ је контура жене са дететом и плаштом утиснута дубље у стену. Ни Тамара ни ја нисмо овде прошли равнодушно као што смо планирали. Назовите то радиоактивношћу, магнетим зрачењем или Светим Духом, али овде смо неоспорно осетили и физичко и умно дејство овог места. Сетили смо се да усликамо тек када смо прешли реку, а на слици испод се види ово место у виду тамне стене на средини:
Постоје две легенде везане за ово место. Једна казује да се Богородица овде склонила са малим Исусом Христом за време прогона Римљана, док друга казује да се Свети Дух склонио из цркве преко пута реке када су Турци рушили ову цркву. Ова стена се заиста и налази у правцу цркве која је сада обновљена на темељима старе цркве.
Овде се боље види слика Богородице:
Како смо прочитали на интернету, црква је срушена у исто време када су Турци рушили и Соко Град. Око старих темеља цркве пронађени су и гробови из старог времена. За ове гробове се претпоставља да се ради о људима који су живели у Соко Граду.
Излетиште Лептерија и мед са Озрена
Одмах преко пута, када се пређе мост на Моравици, наилази се на прелепи парк Лептерије. Овде постоји и неколико љуљашки за децу па се Воја прописно одморио.
Овде смо и купили одличан шумски мед невероватног укуса. Када прогутате овај мед, после пар тренутака јави се сличан онај укус који имате када једете орах. Дефинитивно је да лепши мед нисмо пробали до сада. Овај мед је са Озрена и сакупља га Пчеларско газдинство Љубисављевић.
Црква рођења Пресвете Богородице
Ово је сликано са степеништа Цркве рођења Пресвете Богородице. Црква је мала и скромна, саграђена од камена.
Изгледа да сам и овде заборавио да усликам саму цркву, али можете пронаћи на интернету ако желите да видите како изгледа. Од цркве води асфалтни пут назад до града, али смо ми тим путем отишли до Пећине (може и тим путем, не мора назад поред реке) и вратили се назад до града истом оном стазом.
Плажа Жупан
Ова плажа је на обали реке Моравице, а на крају парка Бањица. Ако је лепо време, можете да га искористите и окупате се и осунчате. Имајте у виду да је вода ледена, али да се људи купају. Прочитао сам да ова вода има одлике природне радиоактивности и делује исцељујуће на на људски организам. Воја је тек мало загазио и искористио прилику да се измаже глином.
Одмах поред је и ресторан са лепом терасом и јагнетином на жару. У близини имате штанд са кафом за понети од 40 и палачинке од 100 динара.
Термалне воде и спа-центар
Од газдарице смо добили ваучере за Nataly Spa центар. За децу је бесплатно. Посета уз овај ваучер омогућава неограничено коришћење: базена са термалном водом, ђакузија, слане собе (препоручено до 20 минута) и сауне. Уколико вам је потребна масажа или било шта додатно из њиховог програма, можете да доплатите.
Постоји још један центар (можда и више) са термалним водама, али овде смо дошли због препоруке да нема гужве и да је време коришћења базена неограничено. Тако је и било.
Манифестација Свети Јован Биљобер
Задесило се да је 7. јула и празник Свети Јован који се овде обележава посебно као празних сакупљања лековитих трава. У склопу тога 8. јула је огранизован и одлазак на Ртањ где се могу пронаћи најбољи примерци биља за чајеве и мелеме.
Уочи Ивањдана (Свети Јован) приређено је и окупљање испред Завичајног музеја у Сокобањи. Ево делића:
Једна од жеља је била да одем и на Ртањ, али сада нисам успео да се огранизујем зато што смо се 8. јула враћали назад за Београд, али планирам да се једном приликом попнем на ову планину.
Сокобања је занимљива и за децу
Воји је овај вишедневни излет била одлична авантура. Постоји доста делова који су прилагођени деци. Ту су љуљашке, пењалице, аква-парк, луна-парк, много слаткиша и домаћег воћа које може лако да се купи. Воји и мени су посебно занимљиве биле и мекике са кремом (70 дин) или празне (50 дин), па препоручујемо да пробате и то.
Ово смо оставили за следећи долазак
Добили смо и друге препоруке за разна друга лепа места у Сокобањи. Ево шта нисмо стигли да обиђемо:
- Планина Ртањ
- Планина Озрен
- Соко Град
Жао нам је што нисмо остали дуже
Било нам је жао када смо морали да кренемо. Сокобања је фантастична а нисмо чак ни погледали све што она нуди. Ово место је такво да пожелиш да се овде преселиш и живиш. Заборавио сам на напишем да је обична, пијаћа вода такође лепа, питка и доста хладна.
Сада када сам видео ову нашу природну лепоту, а у сенци свега што се догађа са нашом земљом, имам утисак да смо као народ некако дошли су ситуацију да ово наше прелепо које нисмо упознали, сувише олако дајемо за нешто туђе, далеко, обећано и за оно које никада нећемо добити.
