Која је сврха нашег присуства и рекламирања преко друштвених мрежа ако ми представљамо фирму која има свој веб сајт, производе и услуге које нудимо? 

Није битно да ли су у питању бесплатна дељења усмерена на пратиоце или је плаћена реклама у питању, битно нам је:

  • да људи знају да смо присутни на њиховим омиљеним мрежама (комуницирамо, шалимо се, мислимо на своје клијенте)
  • да људи преко друштвених мрежа лако откривају нашу понуду која се налази на веб сајту где нудимо решења (продајемо, зарађујемо, али заузврат пружамо изванредну услугу коју није лако пронаћи другде)
  • да задржимо садашње, привучемо потенцијалне и дамо до знања да смо остали пријатељи са бившим клијентима.

Целокупно залагање није теже него што изгледа, а од комлетног процеса овог дела маркетинга (уређивање сајта, описи производа, писање текстова, вођење блога) рад на друштвеним мрежама узима најмању жртву.
Циљ је усмерити пратиоце на циљано место где се улаже и очекује највише – веб сајт.

Да ли су садржаји на другим језицима погрешне мете колико год циљали ка сродним темама?

Не морају бити, али могу постати потпуни промашај уколико оваква дељења постану примарна и стална.

Поменуо сам где се налази наш циљ. Слати људи на супротну страну, и то радити често, погрешно је уколико управо то не желимо.

Делити везе до текстова на страним језицима може се практиковати када је клијентима потребно указати на светске трендове који иду у корист нашој понуди или поделити занимљивост о којој вреди дискутовати, али опрезно и темпирано.

У зависности од циљне групе у коју спадају наши клијенти, може се десити да поједине групе чак преферирају стране језике. На пример, ако за клијенте имамо програмере, фриленсере који раде са иностранством или чак људе који имају трајне уговоре ван нашег говорног подручја.

Међутим, ако се наша фирма бави продајом рачунарске опреме, циљна група више није тако уско оријентисана ка страним језицима, јер видимо да данас рачунаре користе сви. Ту спадају и деца и одрасли, они који их користе за посао, школу и хоби, али и они који не разумеју енглески језик или им је заморно да га читају и преводе. Сви они су садашњи и потенцијални купци и људи који нашој фирми доносе зараду. Са свима њима треба да се повежемо и останемо у контакту да би разменили корисне иформације.

Тако је у теорији, али шта каже домаћа стварност

Истина је да један део наших водећих компанија, иако зарађује у Србији, упућује своје пратиоце на стране садржаје других сајтова који се баве сродном тематиком. Разлоге за то зна руководство фирме, односно, маркетиншка агенција која је препоручила такву стратегију.

Ако мало боље испратите како функционише понашање наших компанија које су присутне и активне на друштвеним мрежама, можете приметити да врло често објављују и деле текстове на енглеском језику. Одомаћена је чак и лоша навика да објаву напишу на српском, док линк води до странице на страном језику. Није реткост да је чак и сам наслов текста преведен, па свако ко види објаву нема никаквих наговештаја да се на линку налази, можда чак, неразумљиви језик.

Колико је заиста тешко уметнути обавештење, „Садржај на енглеском језику“, можете проверити и сами. Док се за штету која настаје уколико пратилац одустане од читања, посети страницу која је подељена и разочара се, почне да губи интересовање за објаве компаније која нема шта да каже, напише и прилагоди службеном језику, може се спровести истраживање и направити статистика.

Ево које сам обавештење ја добио пре пар дана од једне добростојеће домаће компаније:

strane objave na drustvenim mrezama

Гугл преводилац заиста може помоћи некоме ко има проблем са разумевањем енглеског језика. Мени, врло често, и није потребан, али неко ко води овакву стратегију на друштвеној мрежи као што је Фејсбук, треба да израчуна колико људи губи таквим приступом. Пардон, колико новца губи када људима такво излагање не буде занимљиво?

Многи разумеју енглески језик и није им потребан преводилац. Један део људи чак често користи преводиоца. Многима је потребан, али не знају да га користе (можда не знају ни да постоји, зашто да не?). Још један део људи нема времена да га користи. Постоје и људи који разумеју енглески, али у тренуцима слободног времена и одмора, желе да на миру прочитају нешто на матерњем језику. Један део њих ће рећи: „Новац радо узимате у динарима, што бих ја читао нешто што чак нисте ви ни написали, а притом морам још да преводим“.

Које групе (или више њих) сте спремни да се одрекнете зарад стратегије коју спроводите на друштвеним мрежама?

Наравно, у зависности од ваше понуде производа и услуга, лако се може десити да се у свакој од ових група налазе ваши клијенти који вам доносе зараду.

Како решити проблем?

Ако се присуство једне домаће фирме на друштвеним мрежама своди на дељење садржаја на страном језику, а да притом не сарађује са страним клијентима у највећој мери, најбоље је не практиковати напред описану „стратегију“.

У прелазном периоду, док је блог у припреми, могу се темпирати овакве кампање, али опрезно и уз обавештење пратиоцима да ће их клик на одређени линк одвести до странице која садржи текст на енглеском, немачком или можда руском језику.

Пажња упућена клијентима вратиће се у пратњи бољитка. Уколико Гугл преводилац буде говорио уместо нас, неспоразум није искључена опција.

Према томе, будите пажљиви са клијентима. Корист ће бити обострана.