Ретуширање лица али и предела, аутомобила, свега

Ретуширање, енглески Retouch и француски Retouche, један је израз који описује све радње предузете над фотографијом са циљем да се она измени. Те измене су обично усмерене у правцу улепшавања, побољшавања квалитета поруке која се фотографијом шаље, али и у негативном правцу ако је то циљ.

Раније, у ери фотографије док она није постала и дигитална, ретуширање се обављало ручно. Резултати добијени на овај начин слични су данашњим који се добијају обрадом у рачунару. Додуше, било је много теже добити их, али уз помоћ мастила, фарбе, дуплом експозицијом и гребањем оригиналног негатива, стварана је права, читава грана уметности. Јако је битно знати да је број покушаја ретуширања над оригиналном фотографијом често био ограничен на првом и последњем, односно, на само једном покушају.

Retusiranje pre digitalne ere

Данас је тај посао у много чему лакши. Дигитални алати омогућавају нам да брже, лакше и из више покушаја урадимо посао. Оно што је најбитније је да је јако тешко оштетити или потпуно уништити оригиналну фотографију, односно, њен дигитални, сирови одраз.

Дакле, јасно је да је ретуширање старо колико и фотографија и то нам јесте битно уколико смо га до сада повезивали само са Фотошопом и ером дигиталне фотографије (енгл. Photoshop, од 1988. г).

Ево још једног мишљења које се уврежило код људи који се не баве овим послом:

„Ретуширање је улепшавање лица, затезање бора, начин да фото-модели и глумци изгледају лепше и млађе.“

Ово је само делимично тачно. Јесте да се ретуширање користи и у ову сврху, али се на сличан начин користи и за уређивање слика објеката, предела, дрвећа, неба, аутомобила, животиња, било чега. Целокупна индустрија која има потребу да рекламира своје производе на интернету или телевизији користи и бладодети ретуширања. Циљ, као и код портрета глумаца је један – да производи изгледају савршено.

Retusiranje razlicitiih proizvoda

Сигурно је да у стварном животу никада нисте видели онако чисту флашицу Кока-Коле, испегланог и чистог Деда Мраза који се управо спустио низ оџак, савршену коцку маргарина или савршено спаковани Мек-бургер (или како се већ зове пљескавица у Мек Доналдсу). Кривац је, јасно, дизајнер и дигитални алат за обраду фотографија који заједно стварају ретуширањем.

Пређимо сада на мере којих се треба држати у овом послу. Колико је довољно, колико је мало или превише и када престати.

Мера у ретуширању, једна кашичица меда

Када скувате себи кафу или чај додајете шећера или меда у количини која вам прија. Без обзира на то колико је мед леп, уколико га додате превише чај више није чај већ велика количина меда. Уз помоћ чаја можете попити и седам кашика меда. Чај је топао, мед се растворио и преживећете ако то попијете, али следећи пут нећете покушавати то.

Додати једну кашику меда је сасвим добро, осети се и укус чаја и укус и сласт меда. Додати и две кашике није страшно, чај је и даље чај, има мало више меда али је лепо. Три кашике је превише и схватиш да је ипак једна сасвим довољна да уживаш а да не претераш.

Како измерити једну кашику меда када је посао ретуширања фотографије у питању? Ево како ја то мерим:

Од оригиналног изгледа одузмем само неправилности косе, коже и детаље који нису стални и не чине основни карактер фотографије и оног што она представља. Ту спадају бубуљице и пролазна оштећења. Бубуљице прођу за три дана па их нико неће овековечити фотографијом урамљеном на зиду. Са огреботинама је исти поступак. Ситне боре које се иначе не примећују у свакодневном виђању са људима, уклањам. Оне крупније боре избледим или потпуно уклоним ако се то захтева. Поре коже коригујем у здравој мери. Поре се у разговору, сусретима на ходнику или улици не примећују, али са сликом је другачије – све се види. Лоше поре заменим чистим узорком са другог дела коже и буде савршено за свачије око, а да притом не одскаче од текстуре и природе коже лика који се обрађује.

Много тога зависи и од захтева клијената. Од последњих пет мојих клијената, троје њих имало је захтеве који превазилазе границе визуелно нормалног и пристојног. Двоје од то троје сам морао да одбијем јер се захтев „Желим веће груди..“ претворио у „Направи ми још веће груди..“, док је трећи од њих након мог изгледања проблема схватио ово што и у овом тексту пишем.

Шта ја тачно желим да постигнем и коју меру користим у фотографијама које ретуширам?

Рецимо да клијент жели да му очи на слици буду истакнуте, а да притом то буде лепо уклопљено. Истакнуто, наметнуто, али укусно и природно. Шта ја радим?

Retushiranje ociju u Photoshopu

Урадим комплетно ретуширање и све оно што сам поменуо напред (потражите и линк до комплетних упутстава на крају овог текста). Очистим неправилности у оку, склоним ситне капиларе, поправим шминку, коригујем светлост или чак боју очију. За нијансу увећам очи. Не драстично, али тек приметно да. Оно што желим да постигнем је да када клијент окачи слику на зид или је користи на неки други начин, је да гледаоци помисле и кажу:

„Очи су ти баш лепо ухваћене овде? Ко те је фотографисао?“ или „Тек се на слици примети како су ти лепе очи..“

Дакле, битно ми је да се људи радије прихвате питања ко те је фотографисао („Мора да је професионалац..“) него да питају ко је ретуширао слику („Каква фотошопчина..“).

Док тражиш меру

Здрава филозофија мере је једноставна и природна, што често захтеви индустрије новог свега нису. Лако је прихватити ово што сам напред написао, али спровести то и имати клијенте је мало теже. Ако погледате часописе, веб-сајтове, Фејсбук, Твитер, Инстаграм (!), па чак и огласе за маникир видећете много претеривања, много пластике и вештачног изгледа, док људе са тих истих фотографија тешко можете препознати на улици. Људи долазе са захтевом „Учини ме лепом“ или „Нека будем секси“. Обавити такав посао успешно, задовољити таквог клијента, његове пријатеље и средину у којој се креће је ходање по танком леду.

Поменуо сам напред да сам одбио пар клијената. Ја иначе не препоручујем такав приступ уколико желите посао сада и одмах и то у што већој количини. Имао сам ту слободу зато што ретуширање радим хонорарно и циљ ми је квалитет, не квантитет. У зависности од онога што ви планирате изаберите једну кашику меда или „још веће груди“.

Овај текст планирам већ пар недеља и никако да стигнем да га напишем. Замислио сам га као увод и неку врсте филозофске подршке приступу који морате имати и градити док користите упутства која сам већ поставио у Архива упутстава за ретуширање фотографија. Добар део ретуширања и детаља обраде фотографије које сам поменуо изнад можете пронађи у тој архиви текстова. Испробајте их обавезно. Јавите утиске!