Odmor je nešto što treba da bude opušteno i prijatno. Počev od planiranja, preko putovanja, spavanja, ishrane, šetnje, razmišljanja, pa sve do povratka nazad u Beograd. Zbog svih ovih razloga, nas troje smo isplanirali mali odmor u Sokobanji.

Na sve to, i Tamara i ja imamo neku potrebu da upoznamo ove naše gradove, reke, planine, banje i manastire. Ovo je sada naše, sutra možda neće biti, a vekovima u nazad je neko krvario za sve ovo što većina nas i ne zna da postoji.

Sokobanja je blizu

Od Beograda do Sokobanje ima 171 km vazdušnom linijom ili 225 km kolima. Od Novog Sada je to 243 km ili kolima 316 km. Od Kruševca je to 44 km vazdušnom linijom, a 59 km kolima.  Stiže se relativno brzo, a ukoliko imate svoj auto možete da pravite lepe pauze i ogranizujete kaficu ili ručak na otvorenom.

Pronašli smo odličan smeštaj u Sokobanji

Tražili smo preko Bukinga, pa smo nešto lepo za nas videli ovde Guest House SokoDream. Nikada nismo bili u Sokobanji, pa smo za svaki slučaj isplanirali tri noćenja, kako ne bismo došli su situaciju da se smorimo a platili smo za više dana.

Tri noćenja u ovom apartmanu za nas troje je bilo dovoljno. Smeštaj je perfektan i udoban. Tu je i kablovska (Voja pogledao 20 minuta) i wi-fi koji smo koristili sat ili dva sve ukupno. Sve je čisto i sve miriše na čisto. U dvorištu ima cveća i voćnog drveća, pa preovladava zelenilo.

Ovi apartmani su u Prvojmajskoj ulici, što je na 4 minuta i 56 sekunde do centra laganim hodom pešice. Ja nisam merio ali je vlasnik apartmana dobio zahtev da premeri i javi ljudima koji su se interesovali, pa zato znam ovaj podatak.

Svuda smo išli pešice, taksi nismo koristili, kao ni bilo kakav drugi prevoz. Ideja je bila da dobro jedemo, dišemo čist vazduh, dobro protegnemo noge, umorimo se i spavamo u svežini koja se spusta sa planine Ozren i dolazi do apartmana preko parka “Borići” koji je malo iznad našeg boravišta.

Inače, preporučuje se šetnja parkom “Borići” za sve koji imaju disajnih problema ili žele da se nadišu zdravog i čistog vazduha koji prolazi kroz borovu šumu.

Odlične pljeskavice sa kajmakom i lepinje sa kajmakom

Stigli smo u Sokobanju oko sredine prvog dana. Raspakovali smo se i ostatak dana odredili za laganu šetnju po centru i razgledanje. Otkrili smo odlične pljeskavice za kajmakom. Možete da ih kupite bilo gde i tu nećete pogrešiti. Sve se odlikuju odličnim ukusom mesa, slanim i masnim kajmakom i savršenom lepinjom. Lepinje sa kajmakom su takođe odlične, ali njih smo jeli van grada.

Crkva Svetog Preobraženja Gospodnjeg

Ova crkva nalazi se u centru, na šetalištu i tu smo započeli prvi novi dan u Sokobanji. Crkva je građena od 1884. do 1892. Ovo je zadužbina mitropolita Mihaila koju je on poklonio svom rodnom kraju. Sagrađena je pod rukovodstvom arhitekte Svetozara Ivačkovića i Dušana Živadinovića iz Bečke graditeljske akademije.

Nisam bio siguran na šta se odnosi Preobraženje Gospodnje, pa sam malo istražio. Evo o čemu se radi:

‘Jednoga dana, treće godine Svoje propovedi na zemlji, Isus povede apostole Petra, Jakova i Jovana i izađe s njima na goru Tavor da se moli Bogu. Dok se molio, NJegovo se lice izmeni i zasija kao sunce, a haljine NJegove postadoše sjajne i bele kao sneg. Tako se On preobrazi pred njima i pokaza deo Svoje božanske slave. Pored Hrista ukazaše se Mojsije i Ilija i razgovarahu s NJim o smrti koja Ga čeka u Jerusalimu. Zatim se spusti jedan sjajan oblak i zakloni ih, “i gle, glas iz oblaka govoraše: ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji; njega slušajte.” (Mt. 17;5)

Potražili smo restoran u pećini

Domaćica u apartmanima nam je preporučila da obiđemo restoran u pećini, izletište Lepteriju i da odemo da pogledamo Bogorodicu u steni. Krenili smo redom. Ako idete do kraja gradskog šetališta, nailazite na park Banjica sa desne strane, na kraju parka možete da pređete reku Moravicu.

Odatle jednim delom postoji stepenište i staza koja se kasnije nastavlja zemljanim putićem. Gde god se krećete imate putokaze sa istaknutim vremenom koje vam je potrebno da pešice stignete do određene lokacije:

Da bi se stiglo do Pećine, najpre treba doći do vrha, odnosno do izlaza iz šumice. Evo jednog snimka:


Kada se dođe do vrha, put se razdvaja na levu i desnu stranu. Gore desno je put ka Soko Gradu, dok je pećina dole levo. Tu gde se snimak završava postoji putokaz koji će vam pomoći. Kada se krene levo, tamo gde putokaz pokazuje da je pećina, može doći do zbunjivanja jer postoji nekoliko putića. Jedan od njih vodi ponovo prema gradu i izlazi na plažu Župan. Ovde ništa nije daleko, pa ako i pogrešite, lako se možete vratiti.

Verovatno su ljudi birali lakše prilaze do pećine zaobilazeći stenovite delove koji mogu biti klizavi ako je mokro ili hladnije vreme. Bitno je kretati se pažljivo, naročito ako ste sa detetom. Posle stotinak metara niz brdo, dolazi se do uklasanog stepeništa sa metalnom ogradom. Ovo je uslikano tu negde pre početka stepeništa:

Ovde se konačno stiže do restorana. Restoran je u steni, ili kako ovde kažu u Pećini. E ovde smo jeli lepinje sa kajmakom pečene ispod crepulje. Iako mogu delovati malo za jedan ručak, ove lepinje su nas držale sitima celog prepodneva i malo duže.

Dalji put vodi mostićem preko Moravice, zatim dalje uz reku pravo prema Lepteriji. Nas je poslužilo lepo vreme, ali se vidi da pored obale može biti klizavo, pa ovo treba imati u vidu. Na nekoliko mesta duž obale, postoje drveni stolovi koji mogu poslužiti za piknik. Evo kako to izgleda:

Dalji put vodi pravo do Bogorodice u steni. Kada dođete do putokaza koji pokazuje na gore, potrebno je da ga sledite iako se čini da se put tu završava.

Bogorodica u steni

Putić bukvalno prestaje ispred jedne stene. Ovde se treba popeti nekoliko metara na gore. Da jedna žena nije stajala na vrhu i pozvala nas, ne bismo znali da treba da se krene gore. Gledano odozdo, izgleda nepristupačno, ali posle dva ili tri koraka u urezanim stopama u steni sve izgleda prilično lako.

Uspon je lak i svi zajedno smo se uspeli do gore. Pratili smo istrukcije žene sa vrha da treba da idemo levom stranom stene i sve je prošlo lako.

O ovom prirodnom fenomenu smo pročitali pre puta, i dobili preporuku od gazdarice da odemo da pogledamo. Iskreno, mislili smo da se radi samo o običnoj šari na steni u kojoj se prepoznaje svetica. Plan je bio da odemo, slikamo i nastavimo dalje. Međutim, zaboravili smo da slikamo ovo mesto iz bliza.

Ovde nije reč o slici niti šari, već je kontura žene sa detetom i plaštom utisnuta dublje u stenu. Ni Tamara ni ja nismo ovde prošli ravnodušno kao što smo planirali. Nazovite to radioaktivnošću, magnetim zračenjem ili Svetim Duhom, ali ovde smo neosporno osetili i fizičko i umno dejstvo ovog mesta. Setili smo se da uslikamo tek kada smo prešli reku, a na slici ispod se vidi ovo mesto u vidu tamne stene na sredini:

Postoje dve legende vezane za ovo mesto. Jedna kazuje da se Bogorodica ovde sklonila sa malim Isusom Hristom za vreme progona Rimljana, dok druga kazuje da se Sveti Duh sklonio iz crkve preko puta reke kada su Turci rušili ovu crkvu. Ova stena se zaista i nalazi u pravcu crkve koja je sada obnovljena na temeljima stare crkve.

Ovde se bolje vidi slika Bogorodice:

Kako smo pročitali na internetu, crkva je srušena u isto vreme kada su Turci rušili i Soko Grad. Oko starih temelja crkve pronađeni su i grobovi iz starog vremena. Za ove grobove se pretpostavlja da se radi o ljudima koji su živeli u Soko Gradu.

Izletište Lepterija i med sa Ozrena

Odmah preko puta, kada se pređe most na Moravici, nailazi se na prelepi park Lepterije. Ovde postoji i nekoliko ljuljaški za decu pa se Voja propisno odmorio.

Ovde smo i kupili odličan šumski med neverovatnog ukusa. Kada progutate ovaj med, posle par trenutaka javi se sličan onaj ukus koji imate kada jedete orah. Definitivno je da lepši med nismo probali do sada. Ovaj med je sa Ozrena i sakuplja ga Pčelarsko gazdinstvo LJubisavljević.

Crkva rođenja Presvete Bogorodice

Ovo je slikano sa stepeništa Crkve rođenja Presvete Bogorodice. Crkva je mala i skromna, sagrađena od kamena.

Izgleda da sam i ovde zaboravio da uslikam samu crkvu, ali možete pronaći na internetu ako želite da vidite kako izgleda. Od crkve vodi asfaltni put nazad do grada, ali smo mi tim putem otišli do Pećine (može i tim putem, ne mora nazad pored reke) i vratili se nazad do grada istom onom stazom.

Plaža Župan

Ova plaža je na obali reke Moravice, a na kraju parka Banjica. Ako je lepo vreme, možete da ga iskoristite i okupate se i osunčate. Imajte u vidu da je voda ledena, ali da se ljudi kupaju. Pročitao sam da ova voda ima odlike prirodne radioaktivnosti i deluje isceljujuće na na ljudski organizam. Voja je tek malo zagazio i iskoristio priliku da se izmaže glinom.

Odmah pored je i restoran sa lepom terasom i jagnetinom na žaru. U blizini imate štand sa kafom za poneti od 40 i palačinke od 100 dinara.

Termalne vode i spa-centar

Od gazdarice smo dobili vaučere za Nataly Spa centar. Za decu je besplatno. Poseta uz ovaj vaučer omogućava neograničeno korišćenje: bazena sa termalnom vodom, đakuzija, slane sobe (preporučeno do 20 minuta) i saune. Ukoliko vam je potrebna masaža ili bilo šta dodatno iz njihovog programa, možete da doplatite.

Postoji još jedan centar (možda i više) sa termalnim vodama, ali ovde smo došli zbog preporuke da nema gužve i da je vreme korišćenja bazena neograničeno. Tako je i bilo.

Manifestacija Sveti Jovan Biljober

Zadesilo se da je 7. jula i praznik Sveti Jovan koji se ovde obeležava posebno kao praznih sakupljanja lekovitih trava. U sklopu toga 8. jula je ogranizovan i odlazak na Rtanj gde se mogu pronaći najbolji primerci bilja za čajeve i meleme.

Uoči Ivanjdana (Sveti Jovan) priređeno je i okupljanje ispred Zavičajnog muzeja u Sokobanji. Evo delića:

Jedna od želja je bila da odem i na Rtanj, ali sada nisam uspeo da se ogranizujem zato što smo se 8. jula vraćali nazad za Beograd, ali planiram da se jednom prilikom popnem na ovu planinu.

Sokobanja je zanimljiva i za decu

Voji je ovaj višednevni izlet bila odlična avantura. Postoji dosta delova koji su prilagođeni deci. Tu su ljuljaške, penjalice, akva-park, luna-park, mnogo slatkiša i domaćeg voća koje može lako da se kupi. Voji i meni su posebno zanimljive bile i mekike sa kremom (70 din) ili prazne (50 din), pa preporučujemo da probate i to.

Ovo smo ostavili za sledeći dolazak

Dobili smo i druge preporuke za razna druga lepa mesta u Sokobanji. Evo šta nismo stigli da obiđemo:

  • Planina Rtanj
  • Planina Ozren
  • Soko Grad

Žao nam je što nismo ostali duže

Bilo nam je žao kada smo morali da krenemo. Sokobanja je fantastična a nismo čak ni pogledali sve što ona nudi. Ovo mesto je takvo da poželiš da se ovde preseliš i živiš. Zaboravio sam na napišem da je obična, pijaća voda takođe lepa, pitka i dosta hladna.

Sada kada sam video ovu našu prirodnu lepotu, a u senci svega što se događa sa našom zemljom, imam utisak da smo kao narod nekako došli su situaciju da ovo naše prelepo koje nismo upoznali, suviše olako dajemo za nešto tuđe, daleko, obećano i za ono koje nikada nećemo dobiti.