Dina, film, knjiga, vizija koja nije dobila dovoljno pažnje

Prvi put sam se sreo sa Dinom u filmu iz 1984. godine. Te godine sam i ja rođen pa je moralo da sačeka nekih 10 godina da prvi put sa razumevanjem pogledam ovaj film.

Ako krenemo redom, prvo sam bio oduševljen filmom, a onda je prošlo nekih petnaestak godina, kada sam naišao na knjigu, odnosno na knjige koje daju život celom jednom univerzumu i budućnosti čovečanstva za nekih 20.000 godina od danas.

Osećaj gde oduševljenje jednim malim delom koji je predstavljen filmom, proširiš na 8 knjiga koje ti daju kompletnu sliku i udahnu život u jednu viziju pisca, je nešto što se ne doživljava tako često. Verujem da ima još takvih ostvarenja, ali ovo je na mene lično ostavilo veliki utisak.

Krenuću od filma… i od napomene da ako očekujete Ratove zvezda, nećete ih pronaći jer je Dina štivo za odraslu decu.

Dina, film iz 1984. godine

Film od 2 sata i 17 minuta, samo za ljubitelje dalekih galaksija, u režiji Dejvida Linča, i sa odličnom glumačkom ekipom gde se izdvajaju:

• Kyle MacLachlan, kao Pol
• Francesca Annis, Polova majka
• Richard Jordan, kao Dankan Ajdaho
• Everett McGill, kao Stilgar
• Patrick Stewart, kao Gurni Halek
• Sting, kao Fejd Reuta

Za to vreme, i za današnje, napraviti jedno takvo delo predstavlja pravi izazov. Ne mogu da se setim da li film bio dovoljno ispraćen i popularan tada, ali evo i danas ne nalazim mnogo ljudi koji su ga gledali.

Ako ste prevideli u gornjem spisku, posebno ću pomenuti da jednu od glavnih uloga igra Sting, poznati pevač.

Velika zamerka za ovaj film je to što film završava tamo gde priča tek treba da počne. Iako zanimljiv, film će vas prevariti da je u njemu sve ispričano. Iskreno se nadam da će novi film uspeti da prikaže više.

---

Dina. O čemu se tu uopšte radi?

Godina je 10.191 po novom merenju vremena od početka međuzvezdanog putovanja, odnosno oko 20.000 u budućnost od danas. Čovečanstvo se raširilo po celom svemiru i formiralo međuplanetarno carstvo. Planetama gospodare porodice, koje odgovaraju caru. Jedna porodica gospodari jednom planetom.

Kaladanom gospodare Atreidi, Giedom Prajm gospodare Harkoneni, Salusa Sekundus je planeta-zatvor gde se filtriraju najbolji za carsku vojsku – Sardakaure, Arakis (Dina) je pustinjska planeta koja sa koje se eksploatiše Začin i td.

Računari su proterani i uništeni, nakon mnogo ratova i razaranje koje su izazvale misleće mašine. Svi složeni zadaci, proračuni međuzvezdanih putovanja i sve što su ranije radili računari, sada rade mentati i navigatori, posebno školovani i obučeni ljudi koji su svoje umne sposobnosti pojačali izvan nama danas poznatih granica.

Zlato više nije na ceni i sigurno nije gospodar. Zamenjeno je Začinom, vrstom droge koja nema štetne efekte, donosi dug život, pojačava ljudske sposobnosti i omogućava Navigatorima da pronalaze puteve u svemiru a da se pri takvim putovanjima kroz tkivo svemira ne sudare sa planetama ili drugim telima brzinom svetlosti.

Porodica Atreida sa svojoj vojskom treba da preuzme upravljanje pustinjskom planetom Arakis, jedinim mestom u celom svemiru gde se proizvodi Začin. Ovo je privlačna, ali nezavidna situacija, jer planetu treba da preuzme od Harkonena, porodicom sa kojom ratuju vekovima.

Iako donosi dragoceni Začin, ova planeta je surova. Pravi gospodari ove planete su džinovski crvi koji putuju peskom u nekoj vrsti suživota sa Slobodnjacima – domorodačkim potlačenim narodom Arakisa.

Smenu upravitelja naložio je car lično, međutim, iako omiljena kod mnogih porodica koje su se naklonile Atreidima, carski dekret nije bio čin ljubavi, već delo ljubomore koje treba da ukloni porodicu čija reč dobija sve veću težinu.

Vojvoda Leto Atreid je svestan problema, ali ima i planove da sve preokrene. Međutim, da bi priča bila ispričana, i pored odličnog plana, sve kreće drugim tokom, ili što bi naš narod rekao “kako ga nećeš”.

Pomaže, ili odmaže, to što se u spletku uključuje i Benegezerit, sestrinstvo koje vekovima ukršta genetske linije i pokušava da stvori nadčoveka, a o čije naređenje se oglušila gospa DŽesika i umesto ćerke, vojvodi je rodila sina. Taj sin, Pol, već pokazuje znake koji mogu da ukazuju na Kvizaca Haderaha, natprirodno biće koje je došlo pre vremena, ili baš na vreme.

Novi sudar časnih Atreida sa Harkonenima, podlih koliko mogu da budu, nečasnih i bez trunke ljudskosti i sa carem koji je sujetan, stvoriće iskru koja će zapaliti ceo poznati svemir.

Ta jedna iskra pokrenuće promene koje će preoblikovati sve u narednih nekoliko hiljada godina, a glavnu prevagu doneće Slobodnjaci i gigantski peščani crvi koji za slobodnjake imaju božansku vrednost i od kojih zavisi postojanje začina na Arakisu (Dini).

Za više detalja čitajte knjige ili pogledajte film da vam svojim tekstovima ne bih kvario doživljaj.

---

Mračni srednji vek u dalekoj budućnosti

Prepoznajem viziju koju je izneo Herbert dok je pisao svoja dela. Čovečanstvu može da preti ovaj put.

Najpre će nam čorbu začiniti mašine jer sve više zavisimo od njih i čak težimo povezivanju da bismo kao nešto lakše uradili. Međutim, što je ta veza jača, naš mozak sve više atrofira. Kroz nekoliko hiljada godina, lako možemo i mi imati jedan Batlerijanski džihad u trenucima borbe za nezavisnost ljudske vrste.

Sa druge strane, ako odbacimo i kada odbacimo misleće mašine mogli bismo da imamo istu sudbinu koja se opisuje u ovim knjigama.

Jačanje našeg ja do blistavih visina (Luciferska svest, Lucifer je donosilac svetlosti, Luxfare, lat), pojačaće i naš ego, a to može neke ljude ili čitave države pretvoriti u civilozovane zveri za koje ljudski život više nema nikakvu vrednost, kao što se desilo u ovom Herbertovom svemiru ali kao što se dešava i danas i kroz našu istoriju u zemljama zapada. Neka vrsta srednjevekne civilizacije sa naprednom tehnologijom za međuzvezdana putovanja. Velika zavisnost od droge koja pojačave sve, i minimalna zainteresovanost za vrednosti drugih ljudskih bića.

Atreidi, kao i njihovi saveznici Slobodnjaci, narod iz pustinje, ubijan, gažen, ali žilav i jak, podsećaju me na našu istoriju. Harkoneni sa druge strane, podsećaju na truli zapad (oni koji su nas bombardovali, kroz više ratova).

U ovoj priči pobeđuje strana koja slavi čast, porodicu, dostojanstvo, ispred profita, poseda i onoga čemu danas moderni zapad teži.

Ono što sam ocrnio malo pre, sada opet smatram i kao lepu šansu da sve ne bude tako loše. Mogućnost razvoja ljudske svesti ne mora da vodi u ljudsku suprotnost, već postoji podjednaka šansa da se stvori nešto lepo.

To se lako može videti, ako budete čitali i pravili paralelu između Pola i njegovog sina Leta Drugog (Božanski car ili Car tiranin), njihovih izbora i sudbina koje su odabrali… setite se toga.

Čast pre svega, “sa mnom” a ne “napred”

Jedan svetli trenutak u crnoj noći, kada su Atreidi uhvaćeni na spavanju, Gurni Halek trči u bitku pozivajući svoje ljude pozivom “sa mnom, sa mnom” tako ih bodreći da iz njegovog primera vide da je lako braniti ono što je njihovo. Ovo je suštinska suprotnost pozivu “napred (ajte vi prvi da poginete ili kao što bi Crni Đorđe u Crnom Gruji rekao “neki ćete možda i da poginete, a neki ćemo i da se spasimo)”.

Kojim jezikom se govori u Dini?

Galaški (galaktički) jezik je kombinacija Slovenskih i Engleskog jezika, opet Herbertova vizija budućnosti. Predviđa da će ova dva jezika biti dominantna, a njihovo uklapanje čista praksa. Meni to takođe deluje prilično moguće.

Galach was the official language of the Imperium, and by far the most widely spoken language in the known universe. It originated primarily from English and various Slavic tongues, along with numerous other ancient Earth languages. As with any language, over the millennia it evolved and adopted various cultural markers.

https://dune.fandom.com/wiki/Galach

Slobodnjaci, pustinjski narod, govori jezik koji se zasniva na Arapskom, međutim, u originalu knjige možete pronaći da žene u posmrtnom obredu govore i srpski jezik:

Već sam pomenuo da mi Slobodnjaci liče na Srbe iz naše istorije. Iako to nama ne deluje tako kada posmatramo svoju istoriju u prvom licu, mnogi posmatrači su videli mnogo toga herojskog u oslobađanju od Turaka, borbu sa Austrougarskom, borbu sa Nemačkom, Solunski front… možda je i Herbert bio oduševljen čitajući o nama.

Oni to nikada nisu imali, a narod zapada je prihvatio sudbinu koju su joj nametnilu njihovi vladari.

Možda i mi nekada treba da pogledamo sebe tuđim očima da bismo progledali.

Dina prvi deo, film iz 2021. godine

Dosta kvalitetan video, prvi deo daje signale “mnogo hteo, mnogo započeo…” videćemo kako će ići drugi deo. Film od 2 sata i 35 minuta će uvek privući moju pažnju.

Glumačka ekipa, dosta dobra:

• Timothée Chalamet, kao Pol
• Rebecca Ferguson, kao Polova majka
• Jason Momoa, kao Dankan Ajdaho
• Javier Bardem, kao Stilgar
• Josh Brolin, kao Gurni Halek
• Oscar Isaac, kao vojvoda Leto
• Stellan Skarsgård, kao baron Vladimir Harkonen
• Zendaya, kao Čani
• Dave Bautista, kao Zver Raban

… i mnogi drugi. Pogledajte trejler:

Dina film – nastavci

Drugi deo je spreman ali odložen za mart 2024. zbog štrajka radnika studija ili tako nešto.

Ono što mi daje nadu da će se snimati i dalje je to što je za lik Dankana Ajdahoa uzet dosta jak glumac, kakav je Jason Momoa. Dankan Ajdaho je jedan od glavnih likova koji se prepliće kroz celu priču i čini neizostavan deo nje u svim knjigama.

Mamoa je dovoljno mlad da isprati sve knjige i filmove za koje bi verovatno trebalo izdvojiti sledećih 20-tak godina.

Zbog toga smatram da se nastavci sigurno planiraju.

---

Knjige Dina po redosledu dešavanja

Dinin serijal knjiga, po redu koji daje jednu vrstu celine oko dešavanja porodice Atreida, planete Arakis, zapleta i raspleta ove priče iz filmova:

1. Dina (1965)
2. Mesija Dine (1969)
3. Deca Dine (1976)
4. Božanski Car Dine (1981)
5. Jeretici Dine (1984)
6. Kapitol Dina (1985)
7. Lovci Dine (2006, Brajan Herbert)
8. Peščani crvi Dine (2007, Brajan Herbert)

Postoji još knjiga koji se ubrajaju u ovaj serijal, međutim, neke je pisao Frenk Herbert, a neke negov sin Brajan Herbert, nakon očeve smrti, pomažući se očevim beleškama.

Kompletan spisak knjiga izgleda ovako:

1. Batlerianski džihad (2002)
2. The Machine Crusade (2003)
3. Korinska bitka (2004)
4. Sestrinstvo Dine (2011)
5. Mentati Dine (2014)
6. Navigatori Dine (2016)
7. Kuća Atreida (1999)
8. Kuća Harkonena (2000)
9. Kuća Korino (2001)
10. Vojvoda od Kaladana (2020)
11. Gospa od Kaladana (2021)
12. Naslednik Kaladana (2022)
13. Dina (1965)
14. Pol od Dine (2008)
15. Mesija Dine (1969)
16. Vetrovi Dine (2009)
17. Deca Dine (1976)
18. Božanski Car Dine (1981)
19. Jeretici Dine (1984)
20. Kapitol Dina (1985)
21. Lovci Dine (2006)
22. Peščani crvi Dine (2007)

Mislim da nisu sve knjige prevedene na srpski jezik, a i ne sviđa mi se kako piše sin, Brajan Herbert, pa nisam mnogo dalje istraživao i tražio. Video sam da je kako-tako uspeo da završi priču u Lovcima Dine i Peščanim crvima Dine.

Čekam drugi deo Dine… mart 2024. godine

Dete u meni se raduje dok sa svojim sinom čekam da gledamo nastavak. Nadamo se najboljem i da će se ekranizacija ove priče nastaviti makar da prebaci ono što gde je verzija filma iz 1984. stala.

Do tada možemo da gledamo trejler za Dinu 2: