Одакле оволико “РА” у српском (хрватском, босанском) језику, да ли смо ми Египћани или се у старо време веровало у исту веру широм овог нашег средоземног света.
Ако кренемо редом и укуцамо на Гуглу команду за дефиницију речи овако:
define Ra (god)
добијемо одговор:
Ra was the king of the deities and the father of all creation. He was the patron of the sun, heaven, kingship, power, and light. He was not only the deity who governed the actions of the sun, he could also be the physical sun itself, as well as the day.
у преводу:
Ра је био краљ божанстава и отац свих створења. Био је заштитник сунца, неба, краљевства, моћи и светлости. Он није био само божанство које је управљало акцијама сунца, он је могао бити и само физичко сунце, као и дан.
Дакле, то је дефиниција Бога и то прилично старог с обзиром да се повезује са Сунцем.
Неко би могао да помисли да је то исти (!) Бог из Старог Завета а да је српски и старословенски језик утемељио име или спознају о Богу у своје речи.
Питам се, одакле тај бог када су нам рекли да смо ми били пагани многобошци од најранијих дана. Да, рекли су нам западни историчари, а наши историчари су аминовали.
Углавном, да не скрећемо у теорије завере, ајде да видимо даље шта може да се открије у овом нашем језику.
Прочитајте и Стари Срби нису умирали, они су прелазили.
Које то речи садрже РА у српском језику?
Нимало наивне, прилично егзистенцијалне, ево неколико занимљивих речи које су морале да буду најстарије по тренутку грађења:
- зора
- рађање
- мрак
- рад
- радост
- разилажење
- град
- грађење
- тражи
- брат
- сестра
- ствара
- рај
- крај
- Рас
- Раси, Рашани (Раци, на мађарском и немачком)
- мора
- Морава
- пра (нпр. прадеда)
- рака
- Расина
затим код Руса:
- радость
- разум
- рассудок
- сестра
- брат
- ратный
- радушие
- разный
- правда
- справедливость
- рак
- рана
- рано
- праведность
- врач
- растение
- расти
- развиваться
- культура
Од рођења, преко брата, сестра, рада, града, разума, радовања, па све до раке и краја живота.
Не заборавимо Рас (упориште Стефана Немање одакле је почела српска средњевековна држава) и Рашку.
Језик је кључ многих знања, проучавањем можемо да откријемо много тога.
Шта нам ово открива данас?
Можда свако за себе треба да размисли шта може да значи то да у нашем језику имамо једно од имена за Бога, за речи без којих не може да се замисли ниједан дан.
Простирање једнобожачког Ра. Египат?
Треба разјаснити појам Египат – царство – краљевство. Ово су нови појмови. Границе су такође нови појмови. Не знамо да ли је Египат био ту где је сада или шире (постоје пирамиде у Босни).
Ако погледамо мапу света, па тај део око Средоземног мора, видећемо да то није непрегледна раздаљина. Србији је ближи Египат од Шпаније.
Ово испод је стратешки центар свих дешавања у нашем делу света, иако се чини огромним, ово су простори на којем су људи циркулисали кроз историју:
Такође не знамо да ли је то царство заиста било Египатско или се Египат касније ту нашао ни крив ни дужан. Ни Византија није постојала под тим именом, то је термин модерних (западних) историчара.
Територија коју је заузимао Рим, Александар Македонски, Турска…а данас је већи део ове територије хришћански, можда је некада био раски или рашки (територија коју заузимају људи који верују у једног РА бога, РА-шани) под чијом год заставом и називом се они окупљали.
Довољно јака вера са мноштвом верника, сигурно је заузимала цело Средоземље. Уколико бисмо рекли да то није тачно, одакле онда толико РА са обе стране Средоземног мора.
РА је једно име за Бога, можда и најстарије
Замислите човека који тек треба да открије спознају о неком бићу које је све створило. Где ће најпре потражити доказ таквог бића.
Да ли ће га тражити по земљи којој гази, на којој спава, у којој сади?
Једно такво биће мора да потражи на небу, а с обзиром док таквог примитивног човека философија и мисли још увек нису оптерећене езотеријом већ само праксом и суровом реалношћу, наравно да ће наћи Бога у Сунцу од којег му зависи живот, плод у пољу, жетва.
Не постоји практичнији доказ о постојању свемоћног бића од самом Сунца.
Прво повезивање Бога и Сунца, затим давање имена том Богу, мора бити у вези са Сунцем.
То је Ра. Вероватно настарије име за Бога.
То што ми имамо то име у нашим речима, шта сада да радимо.
РА руши паганизам који нам је убачен
Старословенски паганизам (који то чак и није) је додат накнадно, убачен од стране западних историчара по обрасцу третирања старословенског родноверја као многобожачке вере, самим тим паганске.
Стратешки, запад не жели да постоји једнобожачки култ код Старих Словена јер нас на тај начин гурају на ниже лествице – спознаја једног Бога је нешто што долази много касније и сматра се напретком колективне људске мисли.
Блиски исток такође има сличне жеље према нама. Потврда за то је чињеница да су старозаветни текстове који су писани у множини (испада многобожачки) преведени у једнини како би се постигао напреднији циљ – један бог којег српски језик већ има у свом корену и то много раније.
Па колико је онда стар наш језик?
Ако би разумевање Бога било представљено научном методом независне науке, дошли бисмо лако до тога да су Стари Словени и много раније имали једног Бога. Само неко треба да седне и ради на таквом истраживању.
Као што би Мусаши рекао, треба промислити о свему овоме. Није тешко.
