Дина, књига, филм, визија која није добила довољно пажње

Први пут сам се срео са Дином у филму из 1984. године. Те године сам и ја рођен па је морало да сачека неких 10 година да први пут са разумевањем погледам овај филм.

Ако кренемо редом, прво сам био одушевљен филмом, а онда је прошло неких петнаестак година, када сам наишао на књигу, односно на књиге које дају живот целом једном универзуму и будућности човечанства за неких 20.000 година од данас.

Осећај где одушевљење једним малим делом који је представљен филмом, прошириш на 8 књига које ти дају комплетну слику и удахну живот у једну визију писца, је нешто што се не доживљава тако често. Верујем да има још таквих остварења, али ово је на мене лично оставило велики утисак.

Кренућу од филма… и од напомене да ако очекујете Ратове звезда, нећете их пронаћи јер је Дина штиво за одраслу децу.

Дина, филм из 1984. године

Филм од 2 сата и 17 минута, само за љубитеље далеких галаксија, у режији Дејвида Линча, и са одличном глумачком екипом где се издвајају:

• Kyle MacLachlan, као Пол
• Francesca Annis, Полова мајка
• Richard Jordan, као Данкан Ајдахо
• Everett McGill, као Стилгар
• Patrick Stewart, као Гурни Халек
• Sting, као Фејд Реута

За то време, и за данашње, направити једно такво дело представља прави изазов. Не могу да се сетим да ли филм био довољно испраћен и популаран тада, али ево и данас не налазим много људи који су га гледали.

Ако сте превидели у горњем списку, посебно ћу поменути да једну од главних улога игра Стинг, познати певач.

Велика замерка за овај филм је то што филм завршава тамо где прича тек треба да почне. Иако занимљив, филм ће вас преварити да је у њему све испричано. Искрено се надам да ће нови филм успети да прикаже више.

Дина. О чему се ту уопште ради?

Година је 10.191 по новом мерењу времена од почетка међузвезданог путовања, односно око 20.000 у будућност од данас. Човечанство се раширило по целом свемиру и формирало међупланетарно царство. Планетама господаре породице, које одговарају цару. Једна породица господари једном планетом.

Каладаном господаре Атреиди, Гиедом Прајм господаре Харконени, Салуса Секундус је планета-затвор где се филтрирају најбољи за царску војску – Сардакауре, Аракис (Дина) је пустињска планета која са које се експлоатише Зачин и тд.

Рачунари су протерани и уништени, након много ратова и разарање које су изазвале мислеће машине. Сви сложени задаци, прорачуни међузвезданих путовања и све што су раније радили рачунари, сада раде ментати и навигатори, посебно школовани и обучени људи који су своје умне способности појачали изван нама данас познатих граница.

Злато више није на цени и сигурно није господар. Замењено је Зачином, врстом дроге која нема штетне ефекте, доноси дуг живот, појачава људске способности и омогућава Навигаторима да проналазе путеве у свемиру а да се при таквим путовањима кроз ткиво свемира не сударе са планетама или другим телима брзином светлости.

Породица Атреида са својој војском треба да преузме управљање пустињском планетом Аракис, јединим местом у целом свемиру где се производи Зачин. Ово је привлачна, али незавидна ситуација, јер планету треба да преузме од Харконена, породицом са којом ратују вековима.

Иако доноси драгоцени Зачин, ова планета је сурова. Прави господари ове планете су џиновски црви који путују песком у некој врсти суживота са Слободњацима – домородачким потлаченим народом Аракиса.

Смену управитеља наложио је цар лично, међутим, иако омиљена код многих породица које су се наклониле Атреидима, царски декрет није био чин љубави, већ дело љубоморе које треба да уклони породицу чија реч добија све већу тежину.

Војвода Лето Атреид је свестан проблема, али има и планове да све преокрене. Међутим, да би прича била испричана, и поред одличног плана, све креће другим током, или што би наш народ рекао “како га нећеш”.

Помаже, или одмаже, то што се у сплетку укључује и Бенегезерит, сестринство које вековима укршта генетске линије и покушава да створи надчовека, а о чије наређење се оглушила госпа Џесика и уместо ћерке, војводи је родила сина. Тај син, Пол, већ показује знаке који могу да указују на Квизаца Хадераха, натприродно биће које је дошло пре времена, или баш на време.

Нови судар часних Атреида са Харконенима, подлих колико могу да буду, нечасних и без трунке људскости и са царем који је сујетан, створиће искру која ће запалити цео познати свемир.

Та једна искра покренуће промене које ће преобликовати све у наредних неколико хиљада година, а главну превагу донеће Слободњаци и гигантски пешчани црви који за слободњаке имају божанску вредност и од којих зависи постојање зачина на Аракису (Дини).

За више детаља читајте књиге или погледајте филм да вам својим текстовима не бих кварио доживљај.

Мрачни средњи век у далекој будућности

Препознајем визију коју је изнео Херберт док је писао своја дела. Човечанству може да прети овај пут.

Најпре ће нам чорбу зачинити машине јер све више зависимо од њих и чак тежимо повезивању да бисмо као нешто лакше урадили. Међутим, што је та веза јача, наш мозак све више атрофира. Кроз неколико хиљада година, лако можемо и ми имати један Батлеријански џихад у тренуцима борбе за независност људске врсте.

Са друге стране, ако одбацимо и када одбацимо мислеће машине могли бисмо да имамо исту судбину која се описује у овим књигама.

Јачање нашег ја до блиставих висина (Луциферска свест, Луцифер је доносилац светлости, Luxfare, lat), појачаће и наш его, а то може неке људе или читаве државе претворити у цивилозоване звери за које људски живот више нема никакву вредност, као што се десило у овом Хербертовом свемиру али као што се дешава и данас и кроз нашу историју у земљама запада. Нека врста средњевекне цивилизације са напредном технологијом за међузвездана путовања. Велика зависност од дроге која појачаве све, и минимална заинтересованост за вредности других људских бића.

Атреиди, као и њихови савезници Слободњаци, народ из пустиње, убијан, гажен, али жилав и јак, подсећају ме на нашу историју. Харконени са друге стране, подсећају на трули запад (они који су нас бомбардовали, кроз више ратова).

У овој причи побеђује страна која слави част, породицу, достојанство, испред профита, поседа и онога чему данас модерни запад тежи.

Оно што сам оцрнио мало пре, сада опет сматрам и као лепу шансу да све не буде тако лоше. Могућност развоја људске свести не мора да води у људску супротност, већ постоји подједнака шанса да се створи нешто лепо.

То се лако може видети, ако будете читали и правили паралелу између Пола и његовог сина Лета Другог (Божански цар или Цар тиранин), њихових избора и судбина које су одабрали… сетите се тога.

Част пре свега, “са мном” а не “напред”

Један светли тренутак у црној ноћи, када су Атреиди ухваћени на спавању, Гурни Халек трчи у битку позивајући своје људе позивом “са мном, са мном” тако их бодрећи да из његовог примера виде да је лако бранити оно што је њихово. Ово је суштинска супротност позиву “напред (ајте ви први да погинете или као што би Црни Ђорђе у Црном Груји рекао “неки ћете можда и да погинете, а неки ћемо и да се спасимо)”.

Којим језиком се говори у Дини?

Галашки (галактички) језик је комбинација Словенских и Енглеског језика, опет Хербертова визија будућности. Предвиђа да ће ова два језика бити доминантна, а њихово уклапање чиста пракса. Мени то такође делује прилично могуће.

Galach was the official language of the Imperium, and by far the most widely spoken language in the known universe. It originated primarily from English and various Slavic tongues, along with numerous other ancient Earth languages. As with any language, over the millennia it evolved and adopted various cultural markers.

https://dune.fandom.com/wiki/Galach

Слободњаци, пустињски народ, говори језик који се заснива на Арапском, међутим, у оригиналу књиге можете пронаћи да жене у посмртном обрeду говоре и српски језик:

Већ сам поменуо да ми Слободњаци личе на Србе из наше историје. Иако то нама не делује тако када посматрамо своју историју у првом лицу, многи посматрачи су видели много тога херојског у ослобађању од Турака, борбу са Аустроугарском, борбу са Немачком, Солунски фронт… можда је и Херберт био одушевљен читајући о нама.

Они то никада нису имали, а народ запада је прихватио судбину коју су јој наметнилу њихови владари и освајачи.

Можда и ми некада треба да погледамо себе туђим очима да бисмо прогледали.

Дина први део, филм из 2021. године

Доста квалитетан видео, први део даје сигнале “много хтео, много започео…” видећемо како ће ићи други део. Филм од 2 сата и 35 минута ће увек привући моју пажњу.

Глумачка екипа, доста добра:

• Timothée Chalamet, као Пол
• Rebecca Ferguson, као Полова мајка
• Jason Momoa, као Данкан Ајдахо
• Javier Bardem, као Стилгар
• Josh Brolin, као Гурни Халек
• Oscar Isaac, као војвода Лето
• Stellan Skarsgård, као барон Владимир Харконен
• Zendaya, као Чани
• Dave Bautista, као Звер Рабан

… и многи други. Погледајте трејлер:

Дина филм – наставци

Други део је спреман али одложен за март 2024. због штрајка радника студија или тако нешто.

Оно што ми даје наду да ће се снимати и даље је то што је за лик Данкана Ајдахоа узет доста јак глумац, какав је Jason Momoa. Данкан Ајдахо је један од главних ликова који се преплиће кроз целу причу и чини неизоставан део ње у свим књигама.

Мамоа је довољно млад да испрати све књиге и филмове за које би вероватно требало издвојити следећих 20-так година.

Због тога сматрам да се наставци сигурно планирају.

Књиге Дина по редоследу дешавања

Динин серијал књига, по реду који даје једну врсту целине око дешавања породице Атреида, планете Аракис, заплета и расплета ове приче из филмова:

1. Дина (1965)
2. Месија Дине (1969)
3. Деца Дине (1976)
4. Божански Цар Дине (1981)
5. Јеретици Дине (1984)
6. Капитол Дина (1985)
7. Ловци Дине (2006, Брајан Херберт)
8. Пешчани црви Дине (2007, Брајан Херберт)

Постоји још књига који се убрајају у овај серијал, међутим, неке је писао Френк Херберт, а неке негов син Брајан Херберт, након очеве смрти, помажући се очевим белешкама.

Комплетан списак књига изгледа овако:

1. Батлериански џихад (2002)
2. The Machine Crusade (2003)
3. Коринска битка (2004)
4. Сестринство Дине (2011)
5. Ментати Дине (2014)
6. Навигатори Дине (2016)
7. Кућа Атреида (1999)
8. Кућа Харконена (2000)
9. Кућа Корино (2001)
10. Војвода од Каладана (2020)
11. Госпа од Каладана (2021)
12. Наследник Каладана (2022)
13. Дина (1965)
14. Пол од Дине (2008)
15. Месија Дине (1969)
16. Ветрови Дине (2009)
17. Деца Дине (1976)
18. Божански Цар Дине (1981)
19. Јеретици Дине (1984)
20. Капитол Дина (1985)
21. Ловци Дине (2006)
22. Пешчани црви Дине (2007)

Мислим да нису све књиге преведене на српски језик, а и не свиђа ми се како пише син, Брајан Херберт, па нисам много даље истраживао и тражио. Видео сам да је како-тако успео да заврши причу у Ловцима Дине и Пешчаним црвима Дине.

Чекам други део Дине… март 2024. године

Дете у мени се радује док са својим сином идем да гледамо наставак. Надамо се најбољем и надамо се да ће се екранизација ове приче наставити макар да пребаци оно што где је верзија филма из 1984. стала.

До тада можемо да гледамо трејлер за Дину 2:

Изгледа добро.

Гледали смо Дину 2 – боље је од очекиваног